blog koji smara

Човек више не може да долази до филозофских закључака а да не добије погледе с изразом гадости од околине јер су све универзалне истине толико исфуране на телевизији и филмовима и осталим медијима. Као да немам право да осећам мржњу према себи и помислим, док гледам сјај у изнуреном погледу човека у огледалу, да постоји нешто ослобађајуће у дотицању дна. 

Da imam slikarskog umeća časno bih preneo umetničko delo iz moje glave na platno. Da sam muzičar čuli biste najlepše simfonije koje mi se vrzmaju između ušiju. Da imam dara za pisanje sročio bih tekst koji čuči u mojoj srži od kojih bi vam zasuzile oči, umesto da pišem ova sranja. Ali nemam ništa od toga. Imam samo ovu ratobornu snagu neiskorišćene mladosti koja se guši u meni, imam iskonski bes upućen samom postojanju koji ne mogu da uperim ni u šta. Imam napade kreativne energije samo kada se udavim u porocima, jer tad dozvolim sebi da budem neko drugi, ali nemam veštinu. Imam impotentne misli koje se odbijaju o zidove moje lobanje i moje sobe.

Ovo je zdravica praznom papiru, živela treptava vertikalna linijica praznog Vord dokumenta!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Неправда
• Uništiću sve stvari
• Na!
• Čestitamo

• Generalna [4]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom